Пројекат: Јачање капацитета за очување биљних генетичких ресурса у Босни и Херцеговини

Фондација АЛИЦА — 2025

Фондација АЛИЦА је током 2025. године реализовала пројекат "Јачање капацитета организација цивилног друштва и других локалних актера за боље очување и коришћење биљних генетичких ресурса у Босни и Херцеговини". Пројекат је финансирала FAO - Организација Уједињених народа за храну и пољопривреду уз подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Завршна радионица одржана је 13. и 14. новембра у Источном Сарајеву (скупштинска сала Града). Циљ завршне радионице био је представљање постигнутих резултата и усвајање приједлога за мапу пута и платформу за агробиодиверзитет у Босни и Херцеговини.

Кључне пројектне активности

Пројектне активности су се фокусирале на мапирање главних заинтересованих страна и примера добре праксе у очувању и одрживом коришћењу биљних генетичких ресурса кроз одржавање регионалних радионица, анкетирање, прикупљање доступних података из литературе и других извора, обуку и дефинисање плана рада и валидацију остварених резултата.

  • Анкетирање и мапирање: Спроведено је анкетирање кључних актера (укључујући пољопривреднике, истраживаче, задруге, расадничаре и произвођаче сјемена, доносиоце одлука и медије). Извршено је мапирање 40 најбољих пракси одрживог коришћења биљних генетичких ресурса у БиХ.
  • Радионице и обуке: Организовано је шест радионица и обука уживо са свим релевантним актерима за БГР, на тему права пољопривредника те механизма приступа и расподјеле користи (ABS) (ITPGRFA, Nagoya Протокол и имплементација UNDROP).
  • Дефинисање плана и платформе: Дефинисани су план будућег рада и партиципативни процес дизајнирања платформе.
  • Завршни састанак: Одржан је финални састанак свих страна ради потврде плана рада и рјешавања критичних питања.

Главни налази и резултати

Главни налази из анкета указују на:

  • Постојање вриједних колекција: Пољопривредници, задруге и расадници гаје и посједују вриједне колекције старих сорти (нпр. лубеничарка, карамут, јерибасма), али без униформне базе података или институционалне подршке.
  • Спремност истраживача: Истраживачи из институција изражавају спремност за сарадњу и умрежавање.
  • Недостатак системске подршке: Доносиоци одлука препознају недостатак системске подршке, слабу координацију и маргинализацију аутохтоних сорти.
  • Главни проблеми: Идентификовани су кључни проблеми: непостојање повезаних евиденција, фрагментирана сарадња, слабо финансирање и недовољна свијест о значају БГР.